LEPOTA KARAKTERA

4. „KVASAC“PREOBRAŽAJA KARAKTERA

Niko nije pao tako nisko, viko nije toliko grešan da ga ruka Božje milosti ne može podići i preobraziti njegov karakter. O preobražaju karaktera Biblija govori kao o promeni srca ili prirode: „I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega i daću vam srce mesno. I Duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.“ Jezekilj 36,26.27.

Kad Biblija govori o „novom srcu“, ona ne misli na osećanja. Promena srca predstavlja promenu karaktera. To znači promenu navika, običaja, namera i motiva. Znak promenjenog srca je promenjen život, korenita promena u rečima i delima i ponašanju prema svima s kojima dolazimo u dodir. O mogućnosti te promene ili preobražaja karaktera govori prorok Isaija pozivajući nas umesto Boga: „Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.“ Isaija 1,18.

Samo Bog može da izvede preobraženje ljudskog karaktera. Samo je On u stanju da od pobunjenika protiv Božjeg Zakona načini poslušnog slugu i podanika svoga carstva. Samo pod delovanjem životodavne sile Svetoga Duha sva ljudska bića mogu postati „sluge Hristove, tvoreći volju Božju od srca“ (Efescima 6,6). Ako kažete: „Ja ne mogu pobediti mane svoga karaktera“, onda je nemoć u vašoj volji, a ne u Božjoj sili. Stvarna teškoća se nalazi u ustezanju da se potčinimo Božjoj volji. Istina je da niko ne može da kontroliše svoja osećanja, svoje strasti, svoje želje, ali svako može da potčini svoju volju Božjoj volji i tako promeni ne samo karakter nego i ceo svoj život. Problem promene karaktera je u stvari problem volje i predanja.

Potčinjavanje svoje volje Božjoj volji predstavlja novi princip života, novo načelo volje i akcije. Taj princip je Hristos uporedio s kvascem: „Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.“ Matej 13,33.

Za Jevreje Hristovog doba kvasac je predstavljao simbol greha, ali u Hristovoj priči o kvascu i brašnu, kvasac predstavlja energiju obnove života i karaktera, istinu i reč evanđelja. Hristos se molio za preobražaj karaktera svojih učenika rečima: „Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina.“ Jovan 17,17.

Kvasac istine je načinjen od reči Božje istine. Kad se Biblija proučava, a ne samo čita, tada Sveti Duh osvedočava dušu o grehu. Istina Božje Reči počinje da menja želje, pobude, namere, prečišćava misli, zagrejava dušu i osvećuje raspoloženje. Kvasac istine nadahnjuje sposobnosti i daje život duši. Čovek koji je ranije voleo samo sebe, novac i uživanja, i više nikog i ništa, odjednom je sposoban da se odrekne sebe i da pomaže ljudima oko sebe. Za sav ostali svet on postaje čudan, neobjašnjiv; njegovi bliski prijatelji ga više ne shvataju. Ljubav postaje najviši motiv i pokretač svake njegove akcije i aktivnosti. Takav čovek može da kaže kao i apostol Pavle posle svoga obraćenja: „Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.“ Filibljanima 4,13.

Kao što kvasac u brašnu deluje iznutra, a dolazi spolja u brašno, tako energija koja obnavlja karakter mora da dođe spolja, od Boga. Kao što žena stavlja kvasac u brašno, tako se promena karaktera može proizvesti samo silom Svetoga Duha i istraživanjem Božje Reči. Nema promene karaktera bez potčinjavanja delovanju te Sile. Isus je o toj Sili govorio kao o trećem licu Boga: „A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu.“ Jovan 16,13.

Čovek ne može promeniti svoj karakter ma koliko imao jaku volju. Mnogi su pokušali da odbace neke rđave navike, ali svaki takav pokušaj je unapred osuđen na neuspeh. Uzaludan je pokušaj kidati leti lišće sa živog drveta. Lišće ponovo raste. Tek kad se sekira stavi na koren drveta,

LEPOTA KARAKTERA 4. „KVASAC“PREOBRAŽAJA KARAKTERA

lišće će otpasti da se više nikada ne vrati. Isto tako potok se ne može očistiti ako se sam izvor ne očisti. Uzaludan je pokušaj obnavljanja karaktera i života bez Hrista Hristova religija nije jedan uticaj više među mnogim drugama, niti jedna religija više među mnogima, nego ona predstavlja najviši uticaj koji prožima celo biće, dopire svuda i potčinjava svaki drugi uticaj. „Jer je živa reč Božja, i jaka, i oštrija od svakoga mača, oštra s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srdačnim.“ Jevrejima 4,12.

Teorija ili ispovedanje vere je nedovoljno; znanje istine je takođe nemoćno da promeni ijednu našu misao. Tek usađivanjem kvasca istine Duhom Svetim i Rečju istine počinje prava saglasnost sa božjom voljom. Tada osećanje obaveze prema Božjem Zakonu postaje radost, a ne teret. Prava poslušnost je plod delovanja tog novog životnog principa. Ona proizlazi iz ljubavi prema pravednosti, a ne iz pukog osećanja obaveznosti. Srž svake pravednosti je ljubav prema Božjem Zakonu kao izrazu Božjeg karaktera.

Ova velika istina pravog preobražaja karaktera pod delovanjem kvasca istine u ljudskom srcu izneta je u Hristovim rečima Nikodimu, učenom jevrejskom učitelju: „Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje.“ Jovan 3,5.

Nikodim je zauzimao ugledan položaj u jevrejskoj naciji. Bio je visoko obrazovan i obdaren natprosečnim karakterom. Iako je bio bogat, učen i poštovan, njega je neobično privuklo učenje poniznog Nazarećanina. Poželeo je da čuje nešto više od tih divnih istina. Jedne noći na Maslinskoj gori njegovo glavno pitanje Hristu glasilo je: '„Kako da se spasem?“ Da li je moguće da čovek može da promeni svoje srce, svoj karakter, svoj život u zrelim godinama kad je već potpuno oformljen? „Kako može to biti?“ (Jovan 3,9), pitao je zamišljeni Nikodim.

Te noći Nikodim je primio objašnjenje koje nikada nije zaboravio. Bilo je potrebno da istražuje Pisma na nov način, ne kao teoriju radi diskusije, nego kao vodu života za dušu. Video je da preobražaj karaktera mora doći verom u Hrista, verom koja znači gledanje u njega kao Spasitelja: „Gle, Jagnje Božje koje uze na se grehe sveta.“ Jovan 1,29. „Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti.“ Dela apostolska 4,12. Ako se ne odupremo ljubavi koja nas privlači sa Hristovog krsta, mi ćemo doći u njegovo podnožje s kajanjem što su naši gresi razapeli Božjeg Sina. Tada će Božji Duh usaditi u nas klicu novog karaktera i novog života. Tada će sam Bog urezati u naša srca i um da hoćemo i možemo biti novi ljudi i žene. Tada ćemo moći da kažemo kao što je rekao Hristos: „Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i Zakon je Tvoj meni u srcu.“ Psalam 40,8.

Štampa El. pošta