LEPOTA KARAKTERA

1. Metod istraživanja Biblije

Srce hrišćanske religije je sposobnost da menja ljude. Ona je srce Biblije i tajna njene sile. Kad bi ljudi njenu poruku uneli u svoj život s jednostavnom verom, osetili bi istu silu koja je od Valdenžana načinila heroje i od kanibala s Južnog mora pitome i gostoljubive stanodavce turistima.

Otvorimo onda Bibliju da vidimo šta je to što menja ljude. Isus je rekao vrlo jednostavno: „I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.“ Jovan 8,32. Istina je ona sila koja menja ljude. Istina to čini!

Ali šta je istina? Setite se samo dramatičnog trenutka kada je Pilat stajao pred Isusom i postavio pitanje: „Šta je istina?“ Nije imao vremena da sačeka odgovor, jer ga možda nije ni očekivao od jednog Jevrejina. Ali Isus je odgovorio na to pitanje jednom drugom prilikom sa samo četiri reči: „Reč je Tvoja istina.“ Jovan 17,17.

Možda će neko reći: „Ja želim da znam istinu. Uvek sam tražio istinu. Ali, čuo sam toliko njih koji tvrde da imaju istinu; pa ipak, svi se razilaze u svojim pogledima. Ja sam zbunjen. Kako običan čovek može da sazna istinu?“

Neko drugi može da doda: „Ja znam kako treba da čitam stručnu literaturu i da pronađem što me interesuje Ali u studiranju Biblije sam početnik. Jedanput-dvaput sam je već počeo čitati. Ali kad dođem do Levitske knjige, ja zapnem. Kako da čitam Bibliju da bih našao istinu?“

Često svi mi gledamo jednu istu stvar, ali iz različitih uglova. Svako vidi samo jednu stranu, i stvar izgleda svakome različito. Pa ipak, mi svi gledamo istu stvar, iako je vidimo svaki drukčijim očima. Ko može kazati da drugi nije u pravu?

Ovom ilustracijom možemo objasniti zašto neko kaže da čitati Bibliju znači samo gubljenje vremena. Mi svi vidimo drukčije, kažu oni. Ko se može osloniti na njene stranice? Ko može znati da li ona sadrži božanska otkrivenja ili samo različita mišljenja nekih ljudi?

Ali, znate li da Biblija sama govori o načinu rešavanja tog problema? Jeste li već čuli o tome? Ona kaže: „Koga će učiti mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku ?... Zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo davaše se.“ Isaija 28,9.10.

To je od Boga određeni metod za proučavanje Biblije. Ako hoćemo da otkrijemo istinu bilo o kom predmetu, onda treba da skupimo sve što su biblijski pisci kazali o njemu. Pravilo po pravilo. Liniju po liniju. Ovde malo, onde malo.

Na primer, krštenje je poznati obred u hrišćanstvu. Ako želimo da otkrijemo šta je biblijska istina o predmetu krštenja, treba da iznađemo sve što je Matej rekao o tome, sve što je Marko rekao o tome, sve od Luke, Petra i Jovana — u stvari, šta su svi pisci Biblije kazali i učili o tom svetom obredu.

Šta time dobijamo? Nije potrebno da pogađamo značenje nekog nejasnog teksta. Kao rezultat istraživanja, dobili smo potpunu biblijsku istinu o krštenju.

Jovan nam govori o njegovoj važnosti. Matej nam daje ključ k a k o treba čovek da se krsti. Marko nam kazuje kada, a Pavle otkriva njegovo dublje značenje sve dok ne sagledamo svaku stranu tog pitanja.

Vidite li kako je sigurno i nepokolebljivo vodstvo Svetog pisma ako idemo po planu koji nam ono daje! Vidite li šta se događa? Vidite li kako Biblija rešava naš problem!

Prema planu Biblije, treba da nađemo stih o predmetu koji nas interesuje u jednoj knjizi, onda u drugoj knjizi, na jednom mestu, na drugom mestu i onda uporedimo te stihove. Kad svi razgledamo tako izložen predmet, moramo doći do istog zaključka, jer svi vidimo isti predmet.

Vidimo Božju istinu onako kako je otkrivena u njegovoj Reči od pravila do pravila i od teksta do teksta.

Bog ne krije svoju istinu od nas. Istina nije nešto što On drži sakriveno od svakog. On želi da je imamo. Kad upoređujemo tekst sa tekstom, pismo sa pismom, istina se otkriva u svim svojim dimenzijama. Vi čujete Božji glas koji vam govori. On se obraća vama lično i pokazuje vam pravac kojim treba da idete. Vi ćete tada otkriti za sebe mir koji vam samo njegova Reč može dati.

Vi ćete videti da se istina kreće, i to napred! Istina nikad ne stoji u mestu. Bog kaže: „A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.“ Priče Solomunove 4,8.

Jeste li možda čuli za dečaka koji je išao sa ocem po mraku držeći svoju ruku u očevoj? Čovek je nosio svetiljku. Crna tišina svuda okolo uplašila je malog dečaka, i on je kazao: „Tata, ja se plašim. Svetlost je tako kratka.“

„Da, sine“, odgovorio je otac, „ali ako mi budemo stalno išli u svetlosti koju imamo pred sobom, ona će nam svetliti sve do kraja puta.“

Da, dragi čitaoci, put hrišćanina je kao svitanje zore. Svetlost postaje sve jača dok idemo u njoj. To nas, naravno, podseća na dobro poznate reči apostola Jovana: „Ako li u videlu hodimo, kao što je On sam u videlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, Sina njegova, očišćava nas od svakoga greha.“ 1. Jovanova 1,7.

To su značajne reči. Ako idemo, ako se krećemo, ako napredujemo u svetlosti, ako je prihvatamo i slušamo, imamo zajednicu sa svojim bližnjima i oproštaj nebeskog Oca. Kakvo preimućstvo! Istina prosvetljuje! Istina leči! Istina, spasonosna istina, menja ljude!

Štampa El. pošta

2. Nagrađeno istraživanje

Do sada se svako naučno traženje Boga pokazalo kao bezuspešno. Bog se nije mogao naći ni teleskopom ni mikroskopom. Tražiti Boga leteći po kosmosu do Meseca i natrag je uzaludan posao. „To su visine nebeske, šta ćeš učiniti?“, rekao je nadahnuti pisac Knjige o Jovu (11, 8). Bog se ne podvrgava ispitivanju ni u zemaljskim ni u nebeskim laboratorijama. Nama načina da ljudski um shvati večnost koja je za nama i onu koja je pred nama. Nema dokaza koji će ubediti čoveka da Bog živi i vlada vasionom ako on ne želi da bude ubeđen. Ako želimo da nađemo Boga, moramo prihvatiti Hristovo načelo pravog istraživanja: „Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.“ Jovan 7,17.

Mnogi naučnici su pokušavali da nađu Boga ne želeći da čine njegovu volju. To je najčešći razlog što mnogi vrsni naučnici nisu mogli da pronađu Boga metodom koju upotrebljavaju. To je isto tako razlog zašto je toliko mnogo neistina napisano o Bogu. I najdublje znanje nekog čoveka može da bude u najširem raskoraku sa njegovom ličnom ispravnošću. Veština jednog hirurga je sasvim nezavisna od njegovog privatnog morala Umetnik na violini može da bude sasvim slabog karaktera kao čovek. Jednostavno rečeno, čovečje znanje ne mora da ide ukorak s pozitivnim principima u njegovom životu. To je glavni razlog što je Hristos rekao: „Hvalim Te, Oče, Gospode neba i Zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i naučenih, a objavio si deci.“ Matej 11, 25.

Nema boljeg načina da upoznamo Boga nego što je izvršavanje njegove volje. Odbiti usklađivanje sa Božjom voljom znači zatvoriti vrata saznanja o Bogu. Bog se ne otkriva onima koji ga traže samo iz radoznalosti. Niko neće naći Boga razmišljanjem. Pravo saznanje o Bogu može naći samo onaj koji, prema Hristovim rečima, „čini po volji Oca mojega koji je na nebesima“. Matej 7,21. Davno pre Hristovog rođenja prorok je rekao: „I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.“ Jeremija 29,13.

Uključivanje srca u traženju Boga znači ozbiljnost i iskrenost. Bog gleda ne samo na naše istraživanje nego i na naše delovanje. „Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!“ (Luka 16,13), rekao je Isus. Ne možemo jednim okom tražiti Boga a drugim gledati u stranu. To je najveća greška onih koji misle da nađu Boga. Ako ne postave Boga na prvo mesto u svom životu, Bog im se nikad neće otkriti. Hristove reči: „Nego ištite najpre carstva Božjega i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati“ (Matej 6,33) su bitno pravilo u traženju Boga. Tom metodom su pre nas našli Boga kraljevi i pastiri, učeni i nenaučeni; tim načinom našao ga je car David dok je još kao mladić pasao ovce svoga oca na vitlejemskim pašnjacima, i kao vladar kad je postao pastir Božjega naroda: „I on ih pase čistim srcem, i vodi ih mudrim rukama.“ Psalam 78,72.

Davidov uspon od pastirskih livada do carskog prestola nije bio nimalo slučajan. On je bio svemirski putnik, iako nije leteo po svemiru. Ovaj talentovani pesnik i muzičar, car i prorok Boga najvišega tražio je Boga čvrsto stojeći na Zemlji. Rekao je: „Ako se na nebo popnem, onde si; uzmem li krila zorina pa se naselim moru na kraj, i onde bi me ruka Tvoja vodila, desnica bi me Tvoja držala“ Psalam 139,8-10.

David je tražio Boga držeći ga poslušno za ruku da bi se održao na vrtoglavim visinama leteći prema zvezdama u svome srcu. Svoje traženje Boga počeo je od ranog detinjstva na rodnim vitlejemskim brežuljcima. Sa njih je bio „visoko uzdignut“ i postao „pomazanik Boga Jakovljeva, pevač pesama Izrailjevih“. 2. Samuilova 23,1. Tražio je Boga jedinim metodom kojim se On može naći i našao ga je. U stvari, Bog je našao Davida dopustivši mu da ga nađe.

Za ovog mladog istraživača prorok Samuilo je rekao da je bio „smeđ, lepih očiju i lepa stasa“ (1.

Samuilova 16,12), ali to nije bilo presudno za Davidovo poznanstvo sa Bogom. Iako je lepota njegovih očiju bila lepota ozbiljnosti i iskrenosti, prava lepota bila je lepota njegovog srca kada je govorio: „Svim srcem svojim tražim Tebe, ne daj mi da zađem od zapovesti Tvojih.“ Psalam 119,10.

Posmatrajući izlaske i zalaske Sunca, jutarnju slavu i večernji mir uz zvona ovna predvodnika, mladi David se i nesvesno držao Hristovog načela u traženju nebeskog Stvoritelja. David ga je tražio sa čežnjom da vrši njegovu volju. „Kao što su oči slugama uprte u ruku gospodara njihovih, kao oči sluškinje u ruku gospođe njezine, tako su oči naše u Gospoda Boga našega, dok se smiluje na nas.“ Psalam 123,2.

Jedino je tako David mogao da shvati poj ptica među lišćem kao Božji govor, i ćarlijanje večernjeg povetarca kao putujućeg vesnika Božjeg prisustva. Imao je otvorene oči za veličanstvo Božje u svetu prirode i otvorene uši za nemi govor svih njegovih krilatih i nekrilatih stanovnika. Lepota skrivena od površnih pogleda, harfa netaknuta od neveštih prstiju napajala je Davidovo srce poznanjem svoga Stvoritelja. Napisao je: „Gospode, Bože moj, neizmerno si velik! Obučen si u svetlost i veličanstvo! Obukao je svetlost kao plašt, razapeo nebo kao šator; na vodama prostora nebeskih podigao je dvorove svoje. Od oblaka čini kola svoja, leti na krilima vetra. Glasnike svoje od vetrova čini, sluge svoje od plamena ognjenih.“ Psalam 104,1-4.

David je tražio Boga putem njegovih zapovesti i tako postao pevač njegovog veličanstva, sile i lepote. Pio je vodu s izvora Božjih principa, i hranio se mlekom iz njegovih ostava. Ove nadahnute reči napisalo je ljudsko srce o velikom srcu Božjem: „Ti izvore na doline izvodiš, koji tokom svojim između gora teku. Iz njih se sve zveri poljske napajaju i divlji magarci žeđ svoju gase. Do obala njihovih ptice nebeske stanuju i glas se njihov kroz grane razleže.“ Psalam 104,10-12.

Iako njegov život nije prošao bez mrlje, iako je opteretio svoju biografiju nemirnom savešću, David je znao kako da se pokaje i prihvati sve posledice svog greha bez gunđanja. Kad je zapretila opasnost da zauvek izgubi prisustvo Božjeg Duha u sebi, on je zavapio: „Nemoj me odvrgnuti od lica svojega, i Svetoga Duha svojeg nemoj uzeti od mene.“ I kada spolja nije bilo nikakvog znaka Božjeg prisustva, David je mogao da kaže: „Iznutra javljaš mi mudrost.“ Psalam 51,11.6.

Duh Sveti je jedini prozor kroz koji možemo videti Boga, njegova Reč je jedina svetlost poznanstva s našim Stvoriteljem. David je našao Boga kad se zavetovao: „Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i Zakon je Tvoj meni u srcu.“ Psalam 40,8.

Davidove psalme su pevali Jevreji i hrišćani kroz vekove. Oni su pomogli velikom mnoštvu onih koji su tražili Boga da formiraju svoja religiozna shvatanja, i njihov uticaj na hrišćansku Crkvu je neprocenjiv. David je bio čovek po Božjem srcu, i zato je njegovo traženje Boga bilo nagrađeno. Ne samo da je našao Boga nego je i Božji Sin postao Sin Davidov! Isusova majka bila je loza s Davidovog čokota, član Davidove carske porodice. Kroz nju je David još pevao: „Veliča duša moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu spasu mojemu... kao što govori ocima našim, Avramu i potomstvu njegovom do veka.“ Luka 1,46,47,55.

Štampa El. pošta

Još članaka...